KAD GLUMICA NISKO PADNE:

TI SI NIKO, LAKU NOĆ – BAKO!

 

Piše: Saša Milivojev

 

Iako je ispod svakog nivoa – žestoko sam se posvađao sa jednom zaboravljenom glumičicom koja me je izdala kao prijatelja. Dotična je nezadovoljna činjenicama da je potpuno nebitan lik u srpskoj kinematografiji, pa je odlučila da glumi zvezdu pred novinarima poput mene. Nije zaslužila ni ime da joj pomenem, pa ćete na osnovu inicijala i priloga možda moći da zaključite o kojoj moralnoj nakazi je reč, mada nju više niko ni ne zna. Biću zadovoljan da je prepoznaju njene kolege i koleginice. Davno „otpisana“ ličnost srpskog glumišta Z.N. – koja se ogrebala za malo slave od moje pokojne legendarene bake – izdala me je kao prijatelja odmah nakon bakine smrti, a povod izdaje je mogao unapred da se predvidi – ostavinska rasprava. Tri godine nakon naporne ostavinske rasprave dotičnu glumičicu Z.N. obavestio sam da me je Sud priznao kao krvnog srodnika pok. ostavilje i Zakonskog naslednika svih umetničkih slika, poznatih autora 20. veka, koje je posedovala moja baba-tetka – legendarna glumica koja je igraući u prvim srpskim TV serijama učestvovala i u osnivanju RTS-a, zvezda pozorišta na Terazijama… Glumičica Z.N. izdala je kao prijatelje i baku i mene, tako što je jednoj bakinoj komšinici dala punu podršku kao potencijalnom nasledniku, znajući da ostavilja nema direktnih potomaka, i računajući, naravno, na podelu plena. Pažljivo pročitajte i protumačite nivo SMS konverzacije na koji je pala glumičica Z.N. kad sam je obavestio o ishodištima ostavinske rasprave:

„Priznali su me kao zakonskog naslednika svih slika koje je posedovala moja legendarna baka! Tri slike koje je posedovala pronađene su na aukcijoskoj prodaji. Neko će krivično odgovarati, a možda i završiti u zatvoru! Hvala što ste me niste podržali. Pozdravila vas je moja baka sa onog sveta.“
„Radujem se tvom ‘trijumfu’! Pozdravila je i tebe sa onoga sveta. Sram te bilo za toliki bezobrazluk prema meni! Ali, kad ti se sviđa – najedi se g…“

„Šta je bilo? Priznaješ greh i grižu savesti?! Stidi se svojih godina. Baka bi te odavno napušila da je provalila koliko si loša glumica, volela te je kao čoveka, a sigurno se prevrće što si nas izdala. Šutnula si me čim je umrla, tvrdeći da nemam nikakva naslednička prava, a zna se i zbog koga! Zbogom zauvek.“
„Hvala Bogu ako je istina da je ‘zauvek zbogom’. Umeš ti i da se predomisliš, od duga vremena… Usput, da ti kažem: tvoje izopačeno mišljenje mi ništa ne znači, spoznala sam ko si, crvee!“
„Na kraju sve nas pojedu crvi.“

„Slažem se! I tebe će pojesti tvoja sujeta, a da smo smrtni svi (pa i tvoja malenkost) – uverićeš se kada ti dođe vreme! Mene ostavi na miru, ne diram te, biće nam bolje oboma! Hvala unapred. Sve najbolje ti želim. Daleko od mene, kraj.“
„Ha ha ha. Znao sam da i ‘glumice’ padaju nisko. Sama si od mene htela da stvoriš neprijatelja. Naša prepiska će biti objavljena, pa me tuži, sada imam dokaz kakva si. Toliko za kraj.“

„Ne. Ti nemaš kraja bezobrazluku. Još mi i pretiš, ne zaboravi da i ja imam tvoje poruke! Spremi se na odgovor. Ako ti je ovo način da se pojaviš u novinama – svaka čast na izboru. Potraži stručnu pomoć, to ti treba, tabloidi su puni takvih pacijenata, nećeš nikoga zapanjiti. Možda bi mogao pameću, ali se njome očigledno ne služiš.“
„Još još jedna uvreda – sledi krivična prijava! Hteo sam samo da te obavestim da nisi bila u pravu kad si osporavala moja prava. Zbogom.“

„Niti znam koja su ti prava, niti sam ti ih osporavala. Zar ti u nedelju uveče nemaš preča posla nego da me maltretiraš, ne znajući da li sam u situaciji za ovu besmislenu prepisku. Stvarno dosta!“

„Imala si odanog prijatelja pesnika, dete koje te je volelo od detinjstva, znala si koliko me je baka (čuvena glumica) volela, pa si se i meni šlihtala, i na kraju nas izdala kad si mi prava osporavala. Prouči neuropatiju, laku noć.“

„Smiri se ti, lepo ti kažem, i prestani da vređaš, nećeš me pomeriti da mislim bolje o tebi! Jako si me razočarao, odavno! Sve si radio da se okoristiš bakinim poznanstvima! I gde si? Nigde te nema! Možeš biti samo u tabloidima… Tamo ti je i mesto, jer od kada nje nema, nema ni tvoje briljantnosti u Politici koja me je očarala. Sada si mali, prizeman lovac na neku dobit!“

„Ti si niko, slučaj, tebe nema nigde, pa čak ni u tabloidima. A tek te posle ovoga neće biti, u medijima. Više ja imam objavljenih političkih ekspertiza nego ti uloga i godina, a te uloge si dobila zahvaljujući autoritetu moje bake, stidite se i ti i T.B. Narod zna koliko ste vas dve loše glumice, a koliko sam ja dobar pisac i novinar.“

„Taj isti narod, srećom, nikada neće saznati ko si ti. Ha ha h.“

„To što sam ja postao ti nikada nećeš biti. Kucaj moje ime na Google pretraživaču, a zatim svoje. Kao što rekoh: Ti si niko, laku noć – bako!“

„Tako je durdubaku moj! Samo ti živi u iluzijama, baš si zabavan, vidimo se mladiću!“

„Sorry, ali ne obilazim staračke domove.“

„Nisi zaslužio da trošim reči na tebe, sva sreća da tvoja baka nije sa nama, pa da joj pokažem ove tvoje bljuvotine, pokvareni stvore!“

„Ona bi se baš ismejala kad bi videla koliko si nisko pala: nisam ja kriv što si rođena u prošlom veku, voli te tvoj ‘durdubaku’.“

„Nikoga ti ne voliš! Moje društvo, koje je svedok ove prepiske, smeje ti se, pogrešila sam jer sam te predstavila kao intelektualca. Svi su rekli da većeg prostaka od tebe nisu mogli da zamisle! Kad bi znao koja su imena u pitanju – mnogo bi ti bilo teško. Zatvorio si sebi mnoga vrata! Izvini, mnogo mi je drago, ha ha hah!“

„Kad god se jedna vrata zatvore druga se otvore, kao u Bibliji. Ne zaboravi da je ozbiljna publika i sa ove strane mreže. Mi razumemo tvoju demenciju, ali nas društvo mrtvih pesnika ne zanima.“

„Hajde prestani da lupetaš, koga ti zanimaš? Ne zaboravi, tebi se takođe smeška to isto društvo! Nećeš se ni okrenuti, kad ono: ti mator, vređa te neuspešni picopevac, a tebi duša u nosu! Već te vidim u ludačkoj košulji, ti, samozvani pametnjakoviću, jadniče bolesni!“

„Samo ti piši… Sutra kad se probudiš čitaćeš sve ovo malo što ti je od slave ostalo.“

„Samo ti sanjaj, sutra je novi dan. Da ne bude ‘crni dan’ za tebe?! Nemaš preča posla? E, pa onda očekuj ono čemu se ni u snu ne nadaš!“

„Sutra ću podneti i Tužbu za klevete i pretnje, pa kad platiš – ima da se opametiš, budalo! ZBOGOM. Starost je naporna, stvarno si me smorila.“

„Hvala Bogu da mi se tvoja jalova mladost skine s vrata, smešna kreaturo!“

„Draga moja, šta ti je sve ovo trebalo? Tvoje poruke dovoljno govore o tvojoj ništavosti, starosti i jalovosti. Upravo gledamo tvoje fotografije na netu, koja praznina i mržnja u očima, Gospode! I Žiža je govorila: ‘Hladna je kao santa leda, jebo je car Murat, mrš u Teheran!’ Potpuno je jasno zašto te ne podnose koleginice. Čim ulaziš u ovakve rasprave sa nekim ko ti unuk može biti – znači da imaš ozbiljnih problema. Nijedna tvoja uvreda me nije dotakla. Žao mi te je, zato nigde neću objaviti tvoje ime, iako sam, kako kažu: ‘Novinar egzorcista’.“

„E sad ćeš videti šta je Tužba! Razbiću te, neće te biti! Inače, ne bih te ni za slugu, a kamoli za unuka, nevaspitanko!“

„Ja samo citiram druge, a ti protivzakonito vređaš i pretiš. Rekli smo jedno drugom šta mislimo, vreme je da se rastanemo, čeka me devojka. Budi bez brige, neću javnosti otkriti tvoje poruke jer si potpuno potpuno nebitan lik. Konačno brišem tvoj broj. Uznemirim se kad te vidim u imeniku, jer ti si niko, laku noć – bako.“

Pročitajte i ovo: